Sardinija ima više sunčanih dana od bilo kog drugog dela Italije i leži najdalje od kopna u odnosu na bilo koje drugo mediteransko ostrvo.
Izraz „stara Evropa” prigladnije pristaje Sardiniji nego bilo kom drugom delu našeg kontinenta. Neotkrivena od strane turizma do 1960-ih, Sardinija i dalje živi u drugoj eri, naizgled netaknuta vremenom.
Robusna, spektakularna unutrašnjost ostrva obiluje istorijskim znamenitostima, pašnjacima, malim vinogradima i svežim voćem i povrćem, što zaista ostavlja utisak starog doba. Sardinija je, takođe, jedan od najvećih proizvođača organske hrane na svetu.
Sardinijanci su shvatili značaj očuvanja karaktera i kulturno-istorijskog nasleđa ostrva, te je donešen zakon koji zabranjuje izgradnju novih zgrada na manje od 3 km od mora kao i zakon o ograničavanju visine novih, a zabranu proširenja starih zgrada. Ovo je doprinelo kreiranju identiteta Sardinije kao jedne celine.
Sardinija servira divan spoj mora, peska i istorije. Hiljade nuraga („Nuraghe” – kamene zgrade) tačkasto naseljene na pejzažu, dokaz je da su ljudi uživali divnu klimu ovde milenijumima. Od luksuzne Kosta Smeralde na severu, srednjovekovnog gradića Algero na severozapadu sve do živog glavnog grada ostrva, Kaljarija na jugu, i još mnogo živopisnih gradova i netaknute prirode, Sardinija nudi po nešto za svakog turistu.
